Friday, February 18, 2011

Sunday, February 13, 2011

Bernays Propaganda "My Personal Holiday" (2010)

Не би започнувал со клишеизирана реченица (какви што често се вртат) од типот: Да имаа можност овој албум да го објават за некој мејџор лејб, денеска ќе беа на насловните страни на сите еминентни музички магазини ширум светот. Бидејќи сум сигурен дека и да ја имаа таа можност, немаше да ја прифатат. Исто како што сум сигурен дека нема посетител на оваа веб страна кој не знае за Bernays Propaganda. Максимално сигурни и уверени во тоа што го прават, знаат што точно сакаат или подобро кажано што не сакаат. И сите свои ставови и погледи на светот на најдобар можен начин ги вклопуваат во својата музика. Дали сте подготвени за нивното второ издание?
My Personal Holiday започнува жестоко со разиграната Намести фризура и гладувај, со болно реални стихови на кои се базира секојдневието во оваа наша држава - “помоли се тој до тебе да пропадне, крив е што си проклето неспособен”. Вистински хит уште на прво преслушување. Следува исклучително заразната Булдожер. Песната преку која за прв пат имавме можност да го вкусиме новиот албум на Bernays Propaganda. Гарантирам дека многумина од вас уште долго после слушањето потпевнуваа Булдожер, ах, чк чк чк. Тажно е, но тој навистина има лиценца да руши се, се што ние сакаме.
Овој ден да помине, за прв пат на овој албум го презентира дуетот на Тина и Васко. Двата вокала неверојатно добро се вклопуваат и совршено се надополнуваат еден со друг. Некако, не чувствувам потреба да ги споредам со некој друг светски познат дует. Едноставно, тие се Тина и Васко и тоа е доволно за да се опише колку добро звучи оваа песна. Земја или држава, постои ли разлика? Едната раѓа, другата владее.
При крајот на албумот имаме можност уште еднаш да уживаме во нивниот дует. Ако не ми откажала меморијата, VIP in Paradise беше првата песна од овој албум која беше отсвирена на концерт. И веднаш ми беше јасно дека не очекува уште едно ремек-дело.
Уште една песна која би сакал да ја издвојам од ова издание без грешка е совршената Се плашам од луѓе. Според мојот вкус, ова е најдоброто парче музика што Bernays Propaganda го имаат направено до сега. Со нешто посмирена мелодија во споредба со фуриозниот почеток на албумот, но како контраст исклучително агресивен и болно вистинит текст. Се плашам од земјата во која предвреме се старее. Не баш пријатно соочување со суровата реалност. Знаат да линчуваат, а не знаат да зборат. Дали патриотите по секоја цена вљубени се во земјата и кога е болна?!
My Personal Holiday завршува со Кога е доволно, многу слично на Без превод од деби албумот Hapiness Machines, барем според сензибилитетот. Значително успорено и повторно со жесток текст. Голтни ја гордоста поради хармонијата.
Можеби можеше да се каже дека басот и тапаните ја сочинуваа основата на Hapiness Machines, но овој пат тоа се случува само на дел од песните. На остатокот од албумот предност имаат прецизно отсвирените гитарски делници од страна на Васко, а импресивно моќната ритам секција успева перфектно да ја докомплетира звучната слика на My Personal Holiday. Трипе и Џано со своето одлично музицирање и додаваат елемент на пргавост и разиграност на истата. Сепак, секоја чест на момците, но делува дека одличниот вокал на Тина е она што го носи целиот материјал. Со своите боцкави текстови кои се неверојатно моќни, Тина самоуверено плови врз жестоката музичка подлога.
Да сумираме, My Personal Holiday е албум без некој особено изразен фаворит, но токму во еднаквоста на деветте песни лежи квалитетот на второто студиско остварување на Bernays Propaganda. Звукот на албумот е лесно прифатлив и за поширокиот аудиториум. Поголемиот дел од материјалот има мелодија и заразност какви се очекуваат од песни кои претендираат да станат големи хитови. Ова е албум идеален за секоја прилика. За радио, за дискотека, за низ дома, па дури и за во канцеларија.. на рипит од 8 до 4. Ова е албум снимен со идеја и причина. Бесен и бунтовен. Иако не е возможно во целост да ја пренесе енергијата која ја емитуваат на своите настапи во живо, My Personal Holiday звучи далеку поприродно отколку неговиот претходник.
Ова е модерен и едноставен албум, албум кој е многу голем и значаен за целиот регион. Едноставно, убеден сум во ова мое мислење, а времето ќе покаже дали и колку сум бил во право.

Saturday, February 12, 2011

La Colonie Volvox "Wasteland" (2006)

La Colonie Volvox is a siestical gathering of creative and innovative individuals that produces many different kinds of sound and multimedia projects. The personal and professional communication of the Colonie members is founded on the principal of the Volvox microorganisms, which is actually a colony of separate individual cells that choose to live together and work towards a common purpose (moving the cell around the
water finding the right place for maximum absorption of sunlight energy). This concept is based on the idea that the structure of the Microcosmical is the essence of the Universal. The process of generating music by La Colonie Volvox is a process of free pervading of the individual inspirations, talents and attitudes of the participants in the projects. The structure of the Colonie cannot be strictly determined, because it depends on the nature and needs of a concrete music material.
The style of the music performed by La Colonie Volvox cannot be determined. Some of the projects are based on traditional music from all around the globe, both sacral and folk, and some are completely free. However, the manner of expressing the personal view is (more or less) experimental. Many of the recordings represent a mixture of different traditions, as seen by the musicians.

Thursday, February 10, 2011

Macedonian Jazz [promo]

Project Zlust & Macedonian Philharmonic Orchestra [2008]

Maybe Project Zlust's music is rooted in the classical tradition, but its members have always looked beyond the confines of any tradition. The band has consistently- -and sometimes, irreverently—bridged musical styles that range from jazz and rock to folk and avant-garde music; in effect, creating a powerful commentary on the different kinds of music available in our culture. Project Zlust has blurred musical categories, thus attracting an interest from audiences who might never have otherwise encountered a string ensemble. Seemingly working without any genre boundaries, the group has collaborated with luminaries including Kiril Dzajkovski, Nikola Kodzobashia, Toni Kitanovski and Bodan Arsovski. The group has created film scores like How I Killed A Saint (Chicken Madness, 2004), contributed to other scores including Balcan-can (Lithium, 2005) and The Great Water (AG, 2006), and have released a slew of unique and interesting music.
Project Zlust and The Macedonian Philharmonic Orchestra is the first recorded work from the group after an absence of almost five years, and consists of arranged and rearranged past material as well as new, unreleased music that has only seen the light of the day at its performances.
Arrangement-wise, the Philharmonic Orchestra doesn't act like a decorative unit, used only to add grandeur to Project Zlust's already genius compositions. Instead, there are close encounters between the two entities, interacting on a higher level. The arrangements for this big band retain the meticulous clarity and lightning reflexes of the small group. Let there be no misunderstanding: this band grooves, rocks, chills and burns; and, most impressively, it knows when to do each. But this is the beauty of the album: the orchestra provides a forum for Project Zlust's compositions to expand. The result is not merely novel or exotic, but a fresh, real and unusual musical experience.
The magic happens at a higher level when the two groups dialog with each other. Listening closely, it's possible to clearly hear the conversation and exchange between them. In terms of individual performances, there are many favorites to list, but there are also a few definite highlights: "Koza go Ubi Valerij," with its darting and stabbing brass; "Falcer," a fast-paced and swirling composition, with beautiful textures and a rhythmic roller coaster ride (as the title suggests, a waltz gone terribly wrong); and "El Zmeshe Pasa," a slow-moving, dirge-like affair with a beautiful, lyrical melody.
Project Zlust has delivered yet another masterful recording with Project Zlust and The Macedonian Philharmonic Orchestra. In a career that has been defined by innovation and creativity, the Zlusts not only perform contemporary music, but invent new directions for it as well.